Britanski sovereign (različite godine)

Zlatni vladar teži 7,98805 grama, od čega je 91,7% zlata, a ostatak su bakar ili drugi metali. Na jednoj strani je lik Svetog Georgija (George) na konju koji ubija zmaja, dok je na drugoj strani lik britanskog monarha u vreme kovanja zlatnika: George III, George IV (dve verzije), William IV, Victoria (četiri verzije), Edvard VII, George V (dve verzije), Elizabeth II (pet verzija). U trenutnoj verziji figure kraljice stoji „ELIZABETH II DEI GRA REGINA FID DEF“, što znači „Elizabeta II, po milosti Božijoj, kraljica-zaštitnica vere“.

Nakon što su otkrivene velike količine zlata u britanskim kolonijama u Australiji i Južnoj Africi, osnovane su lokalne rafinerije i kovnice novca koje su takođe počele kovati zlatni sovereign. Praksa se proširila i na druge kolonije, pa postoje gold sovereign zlatnici sa oznakama S (Sidnej), M (Melburn), P (Pert), SA (Južna Afrika – Kovnica u Pretoriji), C (Kanada – Kovnica u Otavi) i I – kovnica Bombaja). Oznaka kovnice koja je kovala zlatnik je iznad godine kovanja, a ako nema oznake, zlatnik je izradila Kraljevska kovnica novca u Londonu.

Prema nekim procenama, 1900. godine, otprilike 40% svih suverena  u opticaju u Britaniji kovano je u Australiji. Nakon Prvog svetskog rata, zlatni suveren  zamenjen je papirnim novcem i nije se vratio kao opticajni novac, ali ga je Kraljevska kovnica ponovo počela kovati 1957. godine zbog potražnje investitora za zlatom.

U godini početka kovanja britanskih zlatnih suverena sa likom Svetog Georgija (1817) iskovano je 3,2 miliona, sledeće godine 2,3 miliona. Početkom 20. veka, u nekim godinama kovano je i  30 miliona zlatnika, a tačan tiraž možete videti na ovoj stranici. U moderno doba, taj se broj smanjio jer zlatni suveren više ne služi kao opticajni novac. Iz tog razloga, Kraljevska kovnica je počela da ga kuje 1979. godine u verziji „Proof“, gde se zlatnici kuju novim kalupima i posebno poliraju da imaju jači sjaj od konvencionalnih zlatnika.